О WordPress
WordPress.org
Документация
Поддержка
Обратная связь
Войти
Зарегистрироваться
Поиск
Skip to content
Lezgi Kim
Лезгинский годекан — Лезги ким
Шарфили Махъачкъала
Проекты
Новости
Личности
Культура
Аудио книги
Форум
Main Menu
Мирзе Али Эфенди Философ,Шаир,са шумуд чӀал хъсандиз чидай Мирзе Али Эфенди Цӏалагурви вичин девирдин кӀвенкӀвечи инсанрикай тирФилософ ва Шаир Мирзе Али Эфенди ХӀХ виш йисан камалэгьлийрин кьула махсус чка кьазва.Адан суракьар неинки Азербайжандиз Дагъустандиз, санлай Къавкъаздизни чкӀанай.Али Агъакишидин хва 1796 -йисуз Къуба уезддин ЦӀалар хуьре дидедиз хьана .Хайи хуьре ва Шемахидин медресада кӀелайдалай кьулухъ Туьркиядиз фена ана диндин рекьяй дерин чирвилер къачуна . Лезги,туьрк,араб,фарс,урус чӀалар хъсандиз чидай ам Кербела ва Мекке шегьерар зиярат авурдалай кьулухъ тӀвар -ван авай Эфенди хьиз ватандиз хьанаКъуба уезддин къазивиле тайинарай Али Эфенди дерин фагьумар ва дуьньякьатӏунар авай инсан тир .ЦӀалагурдал адан кӀвале мукьвал -мукьвал поэзиядин нянияр, илимдин межлисар кьиле фидай.Машгьур кхьираг,тарихчи Гьасан Алкьвадариди вичин «Асари Дагъустан»ктабда кхьенвай: «Къуба аялатдин къази Гьажи Али Эфенди Цӏалагурви вири араб чӀалариз белед тир ва Вичин эсерар авай тӀвар -ван авай Алим я»(Баку ,1908,ч.245)1837 йисуз КцӀара хьайи М.Ю.Лермонтова Мирзе Алидивай ван хьайи машгьур «Ашукь Къариб»Дастандин таъсирдик кваз «Ашукь Къариб»эсер кхьин дуьшуьшдин кар тушир.ЦӀалагур хуьруьн мискӀин ва адан медреса Али Эфендидин нуфуздин нетижада алакьунар вириниз сейли хьанвай .Али Эфендидин Алакьунар себеб яз 1866 -йисуз хуьре сифте яз сад лагьай диндин тушир мектеб кардик кутунай.Ингье Къубадин къазивиле кӀвалахай вахтунда кӀелай Къуръандин аятрини адаз сейливал гъанай.Абурун манаяр гъавурда акьадайвал,регьятдиз чирзавай и Алимди суракьда аваз Къубадин кьилин мискӀиндиз гзаф инсанар къведай.Яргъалди ва маналу уьмуьр гьалай Мирзе Али 1882 -йисуз 86 йиса аваз рагьметдиз фенай ва Хайи хуьре кучукнайСедакъет Керимова КцӀар Кцӏарвияр 183_184 номер алай чарар
Ибрагьим Эфенди Ибрагьим Эфендиди тӀалабуналди Меккеда са шумуд мектеб ва Европадин уьлквейрин тарихни меденият чирдай меркез арадал гъанайРагъэкъечӀдай патан уьлквейриз сейли тир Лезги Алим Ибрагьим Эфенди 1720 йисуз СтӀура Дидедиз хьана .Ада Ахцегьа машгьур алим Шафи Эфендиди медресада кӀелнай. .1741-1743 йисара Надир шагьдин кьушунрин аксина женг чӀугур жегьил 1743 йисуз кӀелун давамарун патал Туьркиядиз фенай эфендивилин тӀвар Ван къачунай ,Туьрк тарихчи Жевдет пашадин кхьенвай «Ибрагьим Эфендиди Османлы пачагьлугъда къуллугъдик экечӀна,1748 йисуз имтагьан гана ,Фатигь Жамидин муьдеррисвал къазанмишна»Са шумуд йисуз Фатигь Жамидин медресада Муаллимвал авур Ибрагьим Эфенди Султандин меслятдалди Сирияди Гьелеб шегьердин къазивиле тайинарнай.Гуьгъуьнлай Жевдет пашади кхьизвайвал, Ибрагьим Эфенди Гам ва Мекке Шегьер дин къазивал хьтин чӀехи къуллугърал акъвазнай.И шегьерра кӀвалахдай вахтуна ада са кьадар реформаяр кьиле тухванвай ва диндин къуллугъчийрин арада авай ришветбазвал арадай акъуднай.Тарихчийри кхьизвайвал, Ибрагьим Эфендиди Мекке мусурманрин чешнелу шегьердиз элкъуьр хъувун патал вири алахъунар авунвай .Адан теклифдалди Меккеда са шумуд мектеб ва Европадин уьлквейрин тарихни меденият чирдай меркез арадал гъанай .ХVlll асирдин 90 йисуз Султанди Ибрагьим Эфендидидиз мадни чӀехи къуллугъ -Анадолу къазиаскерлугьда кӀвалахун теклиф авуна .Яшлу хьанвай Алимди и теклиф кьабулнач.Ибрагьим Эфенди 1795 йисуз рагьметдиз фенаСедакъет Керимовади КцӀар КцӀарвияр китаб 183 номер алай чар ..Китабда электрон Дуьнядиз акъуд авунай Кас Мурад Фетиев.
Асселаму алейкум Гьуьрметлу Играми Халкь.Къе КцӀар шегьерда
Азербайджан Республикади Зона садлагьай чкади акъажунар хьана.
Акъажунара
Республикади 5 команда
Баку
КцӀар
Къуба
Хъачмаз
Шабран командаяр иштирак авунвай.
Абурукай ,Играми Фарид Мирзебеков ,Равид Мирзебеков тренер тир Жи КцӀар командади садлагьай чка къунва.
Жи КцӀар командада
Рамин Баламетов 64 кг
Агъасийев Ибрагьим 46 кг
Агъасийев Муса 42 кг
Атлуханов Мезагьир 58 къе
Поладов Селим 25 кг
Садлагьай чка кьуна
Гьавиляй
Велиханов Ферид 25 кг -2 кьведлай чка
Велиханов Расула 30 кг -3 пуд лагьай чка къуна.
И кардал Чаз гъил гайи гьар ча Касдиз рикӀай шибрай (сагърай) лугьузва
https://youtu.be/Nae5htQZQ1g?si=VjgLnrT9NcfBccaU imgIvid Ever (Qan Çağırışı): Ləzgi filminin premyerası “İvid Ever (Qan Çağırışı)” ləzgi filmi rejissor Mithun Babayevin eyniadlı mahnı əsasında ərsəyə gətirdiyi heyrətamiz qısametrajlı film layihəsidir. müəllifin debüt əsəri. Filmin “IVID AVER” adlı saundtreki də Mithun Babayev tərəfindən yazılmış, ifa edilmiş və bəstələnmişdir. Bu film qürur və heyranlıq doğurur! O, ləzgi mədəniyyətinin və adət-ənənələrinin gözəlliyi ilə doludur. Filmi müşayiət edən mahnı ləzgi ruhunu yüksəldir, onu qartal qanadlarında dərin hisslər aləminə aparır. Filmin bütün tərəfləri ən yüksək səviyyədə işlənib, aktyorlar mükəmməl seçilib, əsərin ab-havasını, emosiyalarını çatdırıblar. Yaratmağı dayandırma, əsl istedadın var! Tsavari hamam sel k’vezavaVikIeg ksari yargyi rekh fizavasa g’vechii gada suva amukna Chug’veniz adan tha akatna Yaru balkIandal am tsIay hyiz fenaTsawari hamam sel atanaSuva zhanavurri kuv yaglazavaAllag’awurri kuv yaglazavaAllag’awazurna Iva’vazurna l kyegyal kamarivAkatna arsd hanjalrin van suvaRag khtin chimi zhegylarizEmir gudaila kunne yalakvalmirChIehiburun gaf vatsran ekver hyizKalurda kvez michii yifiz rekerXzandi tar yagaila tsIaylapandi Van qveda vaz ivid ever Baş qəhrəmanların adları — Zultar, Varzein — sadəcə olaraq gözəldir. Çox təəssüf ki, onlar əvvəlki populyarlıqlarını itiriblər, lakin film xalqımızın tarixi və mədəniyyəti ilə əlaqəni bərpa etməyə kömək edir. Biz İvid Ever kimi əsərləri dəstəkləməyə borcluyuq, çünki onlar xalqımızın irsinin və adət-ənənələrinin qorunmasına və ötürülməsinə kömək edir. Bu, sadəcə bir layihə deyil, müəllifin ürəyi və ruhu ilə qoyulmuş əsl yaradıcılıqdır. Ümid edirik ki, gənclərimiz bundan sonra da belə şedevrlər yaradacaq və onlara lazımi dəstək, o cümlədən maddi dəstək göstəriləcək. Ivid Ever filmi və bu kimi layihələr sayəsində zəngin mədəniyyətimizi və tariximizi böyük ekranda əks etdirdiyini görə bilirik. Bu, mədəni intibah prosesinin başlanğıcıdır və biz buna bənzər daha çox hekayə və film görəcəyimizə ümid edirik. Film ən yüksək tərifə və tanınmağa layiqdir. Bu sənət əsərinin yaradılmasında əməyi olan hər kəsə dərin təşəkkürümüzü bildiririk. Yaradıcılığınız sizə daha çox ilham və uğur gətirsin! Bu şah əsərin yaradılmasında əməyi olan hər kəsə təşəkkür edirik! Rejissor, bəstəkar, prodüser, ssenari müəllifi — Mithun Babayevİcraçı prodüser — Roman Khudyakov Rejissor köməkçisi, operator, montaj — Toghrul KafarliRəng korreksiyası — Mulindva KevinoTreylerin montajı və vizual effektləri — Denis ÇadovSəs rejissoru — Furkan OrgulAssistent səs dizayneri — MelihZ Çeariyev
ÇempionМурад Фатиев01.08.2023 Bəxtiyar Ərzimanov Qusar şəhər 3 saylı tam orta məktəbin məzunudur. Məktəb illərində cüdo ilə məşğul olub. Hərbi xidmətdən sonra Qusarda Kamran Qəribovun rəhbərliyi altında taekvondo ilə də məşğul olmağa başlayıb.B.Ərzimanov 2008-ci ildə universal döyüş üzrə beynəlxalq turnirin mükafatçısı kimi böyük idmanda ilk sözünü deyib. 2009-cu il idmançı üçün olduqca uğurlu olub. O, universal döyüş üzrə beynəlxalq turnirin çempionu olub. Həmin il universal döyüş üzrə Avropa çempionatının qızıl medalını da qazanıb. 2009-cu ildə Bəxtiyar pankration üzrə də dünya kubokunun qalibi olub. O, 2010-cu ildə pankration üzrə respublika çempionu titulunu qazanıb və o vaxtdan peşəkar idmandadır. Cəmi 4 dəfə məğlubiyyətə uğrayan qusarlı idmançı və 12 qələbənin və peşəkar rekordların sahibidir. O, həmçinin ciu-citsu üzrə beynəlxalq turnirlərin də iştirakçısıdır.
Мирзе Али Эфенди Философ,Шаир,са шумуд чӀал хъсандиз чидай Мирзе Али Эфенди Цӏалагурви вичин девирдин кӀвенкӀвечи инсанрикай тирФилософ ва Шаир Мирзе Али Эфенди ХӀХ виш йисан камалэгьлийрин кьула махсус чка кьазва.Адан суракьар неинки Азербайжандиз Дагъустандиз, санлай Къавкъаздизни чкӀанай.Али Агъакишидин хва 1796 -йисуз Къуба уезддин ЦӀалар хуьре дидедиз хьана .Хайи хуьре ва Шемахидин медресада кӀелайдалай кьулухъ Туьркиядиз фена ана диндин рекьяй дерин чирвилер къачуна . Лезги,туьрк,араб,фарс,урус чӀалар хъсандиз чидай ам Кербела ва Мекке шегьерар зиярат авурдалай кьулухъ тӀвар -ван авай Эфенди хьиз ватандиз хьанаКъуба уезддин къазивиле тайинарай Али Эфенди дерин фагьумар ва дуьньякьатӏунар авай инсан тир .ЦӀалагурдал адан кӀвале мукьвал -мукьвал поэзиядин нянияр, илимдин межлисар кьиле фидай.Машгьур кхьираг,тарихчи Гьасан Алкьвадариди вичин «Асари Дагъустан»ктабда кхьенвай: «Къуба аялатдин къази Гьажи Али Эфенди Цӏалагурви вири араб чӀалариз белед тир ва Вичин эсерар авай тӀвар -ван авай Алим я»(Баку ,1908,ч.245)1837 йисуз КцӀара хьайи М.Ю.Лермонтова Мирзе Алидивай ван хьайи машгьур «Ашукь Къариб»Дастандин таъсирдик кваз «Ашукь Къариб»эсер кхьин дуьшуьшдин кар тушир.ЦӀалагур хуьруьн мискӀин ва адан медреса Али Эфендидин нуфуздин нетижада алакьунар вириниз сейли хьанвай .Али Эфендидин Алакьунар себеб яз 1866 -йисуз хуьре сифте яз сад лагьай диндин тушир мектеб кардик кутунай.Ингье Къубадин къазивиле кӀвалахай вахтунда кӀелай Къуръандин аятрини адаз сейливал гъанай.Абурун манаяр гъавурда акьадайвал,регьятдиз чирзавай и Алимди суракьда аваз Къубадин кьилин мискӀиндиз гзаф инсанар къведай.Яргъалди ва маналу уьмуьр гьалай Мирзе Али 1882 -йисуз 86 йиса аваз рагьметдиз фенай ва Хайи хуьре кучукнайСедакъет Керимова КцӀар Кцӏарвияр 183_184 номер алай чарар
Ибрагьим Эфенди Ибрагьим Эфендиди тӀалабуналди Меккеда са шумуд мектеб ва Европадин уьлквейрин тарихни меденият чирдай меркез арадал гъанайРагъэкъечӀдай патан уьлквейриз сейли тир Лезги Алим Ибрагьим Эфенди 1720 йисуз СтӀура Дидедиз хьана .Ада Ахцегьа машгьур алим Шафи Эфендиди медресада кӀелнай. .1741-1743 йисара Надир шагьдин кьушунрин аксина женг чӀугур жегьил 1743 йисуз кӀелун давамарун патал Туьркиядиз фенай эфендивилин тӀвар Ван къачунай ,Туьрк тарихчи Жевдет пашадин кхьенвай «Ибрагьим Эфендиди Османлы пачагьлугъда къуллугъдик экечӀна,1748 йисуз имтагьан гана ,Фатигь Жамидин муьдеррисвал къазанмишна»Са шумуд йисуз Фатигь Жамидин медресада Муаллимвал авур Ибрагьим Эфенди Султандин меслятдалди Сирияди Гьелеб шегьердин къазивиле тайинарнай.Гуьгъуьнлай Жевдет пашади кхьизвайвал, Ибрагьим Эфенди Гам ва Мекке Шегьер дин къазивал хьтин чӀехи къуллугърал акъвазнай.И шегьерра кӀвалахдай вахтуна ада са кьадар реформаяр кьиле тухванвай ва диндин къуллугъчийрин арада авай ришветбазвал арадай акъуднай.Тарихчийри кхьизвайвал, Ибрагьим Эфендиди Мекке мусурманрин чешнелу шегьердиз элкъуьр хъувун патал вири алахъунар авунвай .Адан теклифдалди Меккеда са шумуд мектеб ва Европадин уьлквейрин тарихни меденият чирдай меркез арадал гъанай .ХVlll асирдин 90 йисуз Султанди Ибрагьим Эфендидидиз мадни чӀехи къуллугъ -Анадолу къазиаскерлугьда кӀвалахун теклиф авуна .Яшлу хьанвай Алимди и теклиф кьабулнач.Ибрагьим Эфенди 1795 йисуз рагьметдиз фенаСедакъет Керимовади КцӀар КцӀарвияр китаб 183 номер алай чар ..Китабда электрон Дуьнядиз акъуд авунай Кас Мурад Фетиев.